Slavica Nikolić, student Srpskog jezika i književnosti na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Bavila se folklorom, recitovanjem, pevanjem, plesom...
Zapravo, samo plesala uz vetar. Katkad nešto i nacrta, pravi anđele po snegu, nekada je pričala sa njima, sada ih samo čuje. Diše u magli Golije, sanja i pevuši ulicama grada, ima svoju glavnu ulogu u činu godišnjih doba, anemična i hladna, trči vukući sanke uz brdo, na čaj kod bake i deke, leti na skijama, jureći lični futurizam.
Sneg i zimu obožava. Stanuje u ulici vojnika i glumaca, kafu pije u društvu Joakima Vujića. Zapravo, stanuje u šporetu 4 meseca godišnje, upija sve što je dotakne.
Najbolјi je prijatelј svom psu Aresu. Mrtvim snom spava, pokreće je fotosinteza muzike i slova, tihi je rob promena, očiju širokog sveta noćnih sova, plaše je horori, i ne, ne želi da pobedi neke strahove. Sputava je veliki grad i loš dan, iz džepova joj ispadaju osmesi i greške...
U simbiozi sa zvukom svog benda The Vocal Clash ispunjava prostor omeđen belinom.
